CBCT u parodontologiji — kada pomaže, a kada nije potreban
Parodontalna dijagnostika se i dalje zasniva na kliničkom pregledu — sondiranju, merenju gubitka pripojnog epitela, pokretljivosti zuba — i na dvodimenzionalnim snimcima. CBCT ne zamenjuje ove metode, ali u određenim situacijama daje informaciju koju 2D snimak ne može: trodimenzionalni oblik koštanog defekta i stanje furkacije.
Šta kažu dokazi
Sistematski pregled Waltera i saradnika (Clinical Oral Investigations, 2020) obuhvatio je kliničke studije koje su CBCT poredile sa kliničkim, radiografskim i intraoperativnim nalazom:
- u proceni zahvaćenosti furkacija, CBCT merenja su se sa nalazom tokom operacije poklapala u 80–84% slučajeva;
- za vertikalni i horizontalni gubitak kosti tačnost u odnosu na intraoperativna merenja kretala se od 58 do 93%;
- slaganje CBCT-a sa kliničkim pregledom bez hirurškog pristupa i sa 2D snimcima često je bilo nisko — CBCT pokazuje ono što se na drugi način ne vidi;
- tri studije su ukazale na korist u donošenju odluke o terapiji, uz uštedu vremena i troškova na zubima od interesa.
Autori zaključuju da je CBCT tačno dijagnostičko sredstvo u parodontologiji, ali da njegovu upotrebu treba pažljivo odmeriti od slučaja do slučaja.
Američka akademija za parodontologiju (AAP) je u konsenzusu iz 2017. godine razmotrila CBCT u tri situacije — planiranje implantata, ortodontsko pomeranje zuba uz rizik za potpornu kost i lečenje parodontitisa — i zaključila da postoji značajna količina dokaza, ali ne dovoljna za opšte smernice. Odluka se zato donosi prema konkretnom kliničkom pitanju.
Kada CBCT ima smisla
- Furkacije molara, naročito gornjih, gde se na 2D snimku koreni preklapaju i stepen zahvaćenosti teško procenjuje.
- Intrakoštani defekti pre regenerativne ili resektivne hirurgije — broj zidova defekta, širina i dubina, odnos prema susednim zubima.
- Tanka alveolarna kost pre ortodontskog pomeranja — procena vestibularne i oralne kortikale kada postoji rizik od dehiscencija i fenestracija.
- Planiranje implantata kod pacijenata sa istorijom parodontitisa — preostala kost, defekti na susednim zubima.
- Nejasan nalaz kada klinički i 2D nalaz ne daju odgovor, a od odgovora zavisi plan terapije.
Kada CBCT nije potreban
- za rutinsku dijagnostiku i određivanje stadijuma parodontitisa — dovoljni su klinički pregled i 2D snimci;
- za praćenje stanja posle terapije, osim ako postoji konkretno pitanje na koje 2D snimak ne odgovara;
- kada rezultat snimka ne bi promenio plan terapije.
Ograničenja
- Tanka kost ispod rezolucije snimka — vrlo tanka vestibularna lamela može izgledati kao da ne postoji. Odsustvo kosti na snimku nije uvek odsustvo kosti u ustima.
- Artefakti od metalnih nadoknada, implantata i kanalnih punjenja mogu prekriti region oko zuba — vidi Artefakti na CBCT snimku.
- Meka tkiva i pripojni epitel se ne vide — CBCT ne zamenjuje sondiranje.
Polje snimanja i uput
Za jedan ili dva zuba obično je dovoljno malo polje (do 5×5 cm); za više regija ili planiranje u obe vilice potrebno je veće polje. U uputu napišite koji zubi i koja površina vas zanimaju (npr. „furkacija 26 i 27, procena stepena zahvaćenosti“) i navedite metalne nadoknade u regiji. Više: Kako uputiti pacijenta na CBCT i Kako izabrati FOV za CBCT snimak. Ne zaboravite da se pregleda ceo snimljeni volumen — Sistematsko čitanje CBCT snimka i slučajni nalazi.
Za pacijente
Ako vam je parodontolog predložio 3D snimak, to je obično zato što planira terapiju (na primer hirurški zahvat) i treba mu tačan oblik kosti oko zuba. Snimanje je kratko i bezbolno. Kontakt centra: dentalscan3d.rs/kontakt.
Izvori
- Walter C. i sar. — Cone beam computed tomography (CBCT) for diagnosis and treatment planning in periodontology: systematic review update. Clinical Oral Investigations 2020;24(9):2943–2958. doi: 10.1007/s00784-020-03326-0
- Mandelaris G. A. i sar. — American Academy of Periodontology Best Evidence Consensus Statement on Selected Oral Applications for Cone-Beam Computed Tomography. Journal of Periodontology 2017;88(10):939–945. doi: 10.1902/jop.2017.170234
